Image
Аутор: Natalija

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ ЋЕ ПОЧИВАТИ У ХРАМУ СВЕТОГ САВЕ

Nov-20-2020  |  Друштво

Thumbnail 1

 

     

 

 

Сахрана у недељу у 9 часова.У Србији три дана жалости.

 

Ппатријарх СПЦ Иринеј преминуо је јутрос у 7.07 сати у војној ковид болници ''Карабурма'' у Београду.

Тело патријарха српског Иринеја биће изложено у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду током свете литургије на дан славе Саборног храма, 21. новембра, саопштила је Српска православна црква.

После тога тело ће бити пренето у храм Светог Саве на Врачару, где ће верници имати прилику да се опросте са патријархом Иринејем.

Света заупокојена литургија биће служена у недељу, 22. новембра, у храму Светог Саве на Врачару са почетком у 9 часова.

У наставку свете Литургије биће служено опело а тело патријархово биће сахрањено у крипти храма Светог Саве.

 

Поглавар Српске православне цркве (СПЦ) патријарх Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова, код Чачка, 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане.

На крштењу је добио има Мирослав. У Видову је завршио основну школу, а потом гимназију у Чачку, Богословију у Призрену, а Богословски факултет у Београду. Потом је постављен за професора Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора, октобра 1959. у манастиру Раковица, прима монашки чин од патријарха Германа, добивши на постригу име Иринеј.

Док је службовао као професор у Призренској богословији, упућен је на постдипломске студије у Атини. За управника Монашке школе у манастиру Острог постављен је 1969. године, одакле се, затим, враћа у Призрен где је постављен за ректора богословије.

Са те дужности је, 1974. године изабран за викарног епископа (помоћника) патријарха, са титулом епископа моравичког. Годину дана касније изабран је за епископа нишког, где служи све до постављење за патријарха.

Како се још наводи у званичној биографији, у време његовог ступања на патријаршијски трон, у изградњи је било око 40 храмова на територији Нишке епархије, са приближно истим бројем цркава у обнови.

У 1998. години, први пут после пола века, за храмовну славу нишке Саборне цркве – Духове, обновљена је велика литија улицама Ниша.

Као поглавар, истицао је важност завршетка радова на Храму Светога Саве, у Београду, на Врачару.

СПЦ је обележила 1.700 година од Миланског едикта. У прослави су, уз представнике помесних православних Цркава, учествовали патријарси – васељенски Вартоломеј и руски Кирил. За централну манифестацију одредјен је Ниш, место рођења цара Константина који је дозволио слободу вероисповести за хришћане.

Патријарх Иринеј наследио је трон СПЦ у мирнодопско време, али са доста изазова. Изабран је 22. јануара 2010, на сабору у Београду, као њен 45 поглавар.

У приступној беседи је истакао да нема свој програм већ је то "програм Цркве", подсетивши на поруке из Јеванђеља и како очекује од браће митрополита и епископа за заједнички крмаре Црквом Христовом и приведу "тихом и мирном пристаништу".

Косово је било неизоставан део патријархових обраћања, одражавајући став Сабора какав је упућиван властима са заседања овог највишег црквеног тела, којем је као поглавар председавајући.

Патријарх Иринеј је понављао да се Србија не сме одрећи Косова, јер је онда неповратно изгубљено, док се оно што је отето може једном и вратити, упоредјујући га, по симболичном значењу, са Јерусалимом.

Говорећи о међународним политичким дешавањима, имао је обичај да каже како Србија свој мали брод треба да веже уз велику руски.

Ову годину, скоро у потпуности је и СПЦ обележила корона. Недавно је преминуо митрополит црногорско-приморски Амфилохије, претходно владика ваљевски Милутин, заражено је неколико епископа.

Патријарх Иринеј је служио за највећи празник – Ускрс, у празном храму Светог Саве, на Врачару. Чула су се различита мишљења да ли се причешћивати из једне кашичице, остати кући како држава налаже или ићи на литургију.

Приликом обележавања деценије на трону поглавара, рекао је ;да „живимо у времену када није лако бити на неком високом положају, па тако није једноставно ни бити патријарх“, али да се трудио и чинио све што је у његовој моћи да Цркву води исправним путем.

Правила предвидјају да се нови патријарх бира на Сабору, "апостолским начином", жребом, између три кандидата са највише гласова. До изборног Сабора, одредјује се, у складу са Уставом СПЦ, местобљуститељ, односно чувар трона за време док је патријарх одсутан.

Пуна титула поглавара СПЦ гласи Његова Светост архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски.

Извор:Бета

 

Miletic

 


WEB PREPORUKE