Image
Аутор: Natalija

ДРАМСКИ СТУДИО ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ БРУС

Sep-05-2021  |  Бруска култура сећања

Thumbnail 1

 

     

 

 

Aудиција за пријем глумаца одржана 14.априла 1997.године.       

На иницијативу  тадашњег директора Центра за културу   Мирјане Ивезић Гашић , 14.априла 1997. године одржана је аудиција за чланове Драмског студија који ће наредних десет година обележити културни живот Бруса.

По казивању  Далибора Ђокића , учесника аудиције и касније добитника бројних награда, позив за аудицију  , на опште изненађење, наишао је на изузетно интересовање грађана, па се у заказано време у Центру за културу окупило  око 300 Брусјана различитог узраста и старости, али је  по мишљењу чланова жирија  - Спасоја Ж. Миловановића, Бојана Ћетковића и Новице Павличића , рад на првој представи почело   дванаест  глумаца- аматера којима су се касније, током рада, прикључили и нови, тако да је Драмски студио Брус временом располагао разноврсном и квалитетном глучаком екипом.

Одмах по завршеној аудицији , одабрана глумачка екипа је кренула са припремом свог првенца, позоришне представе ''Љубинко и Десанка'' по тексту Александра  Поповића а у режији Спасоја Ж. Миловановића,  која је и дан данас урезана у колективну меморију Брусјана.Тих дана 1997.године први пут су се на позоришним даскама опробали , поред Далобора Ђокића, Градимир Павловић, Николина Милуновић,Иванка Блажић,Бојана Јеличић, Јелена Николић, Небојша Милисављевић, Јелена Станковић, Александар Митровић,Војкан Петровић , Мирољуб Луковић...

 

Представа је, свакодневним пробама, припремљена за мање од два месеца и своју премијерно извођење имала 12.јуна у препуној сали Центра за културу.Некако у то време формиран је и Фестивал  драмских  аматерских  позоришта Расинског округа у Жабару и Треботину где је на првом Фестивалу, свежа бруска представа,  побравши  све награде од режије, преко главног глумца до музике, проглашена за најбољу, а ,са ове временске дистанце ,  можемо да кажемо да је то представа која је  имала и највећи број извођења.

Убрзо затим  Драмски студио Центра за културу на позив Удружења Брусјана у Београду игра представу пред публиком у  препуном Дадову , што ће , како се показало , имати огроман утицај на будући рад бруских аматера  у којима је  Слободан Ћустић препознао квалитетне сараднике . Тако  је почела сарадња са овим глумцем и редитељем, што ће оставити дугок печат у културном животу града у неком наредном периоду.

У складу са потребама, Драмски студио је примао нове глумце-аматере, а после ''Љубинка и Десанке'' уследио је рад на  представи ''Сумњиво лице'' са којом је као једино аматерско позориште  Драмски студио Центра за културу узео учешће на Нушићевим данима 1998.године.

''На Нушићеве дане нисмо могли да одемо, тек тако , само на основу пријаве. Представу смо претходно , пред жиријем, морали да одиграмо у Дадову, па да  се тек онда, ако задовољимо својим квалитетом , нађемо међу учесницима Нушићевих дана. За нас је то био огроман успех и велика част јер смо били једино аматерско друштво у Србији  које је у томе успело,'' присећа се тих дана Ђокић и додаје да је за  наступ у Смедереву везана и једна анегдота.''Наиме, током представе било је потребно више пута мењати сценографију. Ми  смо се у Брусу тако организовали да на крају  чина  улазимо и на брзину мењамо  сценографију. На крају првог чина тако  смо  урадили и у  Смедереву , када смо схватили да се сви заједно са подијумом окрећемо. Можете да замислите атмосферу после тога.''

Текст је део пројекта који  је суфинансиран из Буџета Републике Србије- Министарство културе и информисања.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Уследила је сарадња  Драмског студија  са Слободаном Ћустићем. Припрема се позоришна представа ''Вирус'' по тексту Синише Ковачевића, којом су такође гостовали на ФЕДРАРУ и Нушићевим данима. А потом и ''Није човек ко не умре'' по тексту Велимира Стојановића.

 У међувремену, у рад   Драмског студија  укључили су се бројни млади Брусјани –Марија Гашић, Тијана Вукајловић, Димитрије Бошковић, Михајло Милосављевић, Драган Ивановић, Тијана Милисављевић, Мирољуб Дачковић, Милица и Невена Станковић, Маја и Бојан Мајдов, Милош Савић, Мартин Бауер, Јована Арсић, Бобан Ђокић ,  док су за музику су били задужени Данијел Џодић, Александар Милановић и Жарко Рилак.

Иза  Драмског студија Центра за културу је велики број представа, поред наведених ту су                   '' Пазарни дан '' , по тексту Александра Поповића, ''Мушица''Анђела Беолка Руцантеа, ''Аудијенција'' и ''Просјачка опера'' Вацлава Хавела за коју је Далибор Ђокић у Жабару награђен за најбољу  главну мушку улогу.

Далибор Ђокић се опробао и у улози аутора текста  , па је тако у заједничкој режији са Градимиром Павловићем настала представа ''Нас нема више''  која као да је предсказала даљи след   догађаја ,  јер  је ускоро, после дечије  представе  ''Пахуља у шалу''на текст Снежане и Момира Драгићевића ,са којом се гостовало у Крушевачком народном позоришту, Драмски студио  Центра за културу Брус престао са радом.

На крају ове приче  рецимо и то да је Драмски студио Центра за културу Брус  као пионир драмског  аматеризма  у то време, на неки  начин утицао на буђење аматеризма у окружењу, тако да  су  ускоро слична  аматерска друштва  почела да ничу  широм Расинског округа, што је ,захваљујући  изврсној сарадњи  и размени представа,  унело живот у позоришна дешавања   у овом  делу Србије крајем  20. и почетком 21. века.

 

 

Miletic

 


WEB PREPORUKE