Image
Аутор: Natalija

МИЛУТИН ЦВЕЈИЋ ИЗБОРИО СЕБИ МЕСТО У ТРАЈАЊУ

Nov-11-2021  |  Бруска култура сећања

Thumbnail 1

 

     

 

 

Школа фруле Милутина Цвејића највећа у Европи.

 

 

Брус је имао привилегију да после аутора првог југословенског  звучног туристичког филма, Миодрага Мике Ђорђевића, првог есперантисте Балкана Светислава Аздејковића,низа других знаних и мање знаних уметника који су обележили једно време не само у родном крају већ и шире, изнедри још једну уметничку и људску величину какав је био Милутин Цвејић Цвеја.

 

 

Својим животом обележио је не само једно време у Брусу, већ и животе све оне деце и младих људи, који су прошли кроз његову школу, животе њихових породица. У својим савременицима пробудио је осећај припадности и јединственог културног идентитета, побудио је културу сећања, поштовања традиције и културне баштине, показао значај и лепоту поштовања прошлости и неговања раскошног културног наслеђа.

 

 

 

 

Склоност ка уметности објашњавао је генима и наслеђем које је вековима присутно у чувеној фамилији Цвејић из Криве Реке а које су наследили и потомци. Кристина је етномузиколог, близанци Слађана и Слађан су завршили основне и мастер студије на Факултету музичке уметности у Београду , одсеку-Виолина, да би се Слађана након тога запослила у Црногорском симфонијском оркестру где ради као концерт мајстор а Слађан је свом образовању додао и диплому основних и мастер студија на смеру Контрабас, данас запослен у Београдској филхармонији. Уметност није била избор само ћерки Наташи која је завршила медицину у Бечу.

Врстан фрулаш, сликар, иконописац, гајдаш, гуслар,дуборезац, свирао је окарину, дудук, двојнице, кавал, уметник истанчаног духа и осећаја учио је децу и етно певању, рецитовању покушавајући да отргне од заборава богато културно наслеђе и удахне му нови живот.

 

 

Својом упорношћу и истрајношћу померио је брда и планине проблема на које је из дана у дан наилазио и успео да ни из чега створи нешто.

Успео је да од, у почетку усамљених фрулаша породице Цвејић, створи , поштовања вредну, највећу школу фруле у Европи.

 

 

На тај пут кренуо је 1985. године оснивањем културно уметничког друштва које је из разноразних разлога временом мењало име, али никада није одступао од циља, да би КУУ ''Копаоничка фрула'' на измаку друге деценије 21.века и званично била проглашена највећом школом фруле у Европи.

 

 

''Копаоничку фрулу сам препознао на Сабору фрулаша у Прислоници код Чачка и убрзо сам схватио да је Копаоничка фрула најмасовнија школа фруле , не само код нас , него и у Европи, '' рекао је мајстор фруле Влада Баралић у октобру 2019.године по завршеном годишњем концерту КУУ '' Копаоничка фрула'', и додао,'' Оно што могу да кажем је да су то веома талентована деца, деца са којима Милутин Цвејић, познатији као Цвеја годинама ради, даје све од себе да деца напредују, да им да неки темељ, да им да основ. Они су јединствени по много чему, то су деца која истовремено певају, играју и свирају фрулу. Верујте ми , да ја као фрулаш професионаланц могу да кажем да то уопште није лако,свирати, певати, држати ритам ...ради се о веома, веома талентованој деци и могу да кажем да су они као ентузијасти водећи у нашој земљи. Они су ентузијасти као и Цвеја који, колико ја знам, дуги, дуги низ година ради без хонорара, велику љубав даје деци , преноси им знање. Деца су веома талентована и прави представници наше културе и баштине.''

 

Фрулаши из Бруса који су своја прва знања стицали у тескоби дневног боравка вишечлане породице Цвејић били су носиоци највиших признања и награда на такмичењима широм Србије и неприкосновени на Сабору фрулаша у Прислоници код Чачка, где су на почетку мукотрпног пута Милутина Цвејића његова деца Кристина и близанци Слађана и Слађан били атракција.

Своје последње учешће на Сабору КУУ ''Копаоничка фрула'' имало је у јулу 2019. године када су побрали награде у свим категоријама, а оно што је и Цвеји било најмилије – награду за најмлађе учеснике, што је за њега лично било велико признање и подстрек за даљи рад.

 

 

Поред свирања у фрулу, окарину, гусле, гајде, двојнице, ... децу је подучавао основама сликарства и дубореза. На својим платнима покушавао је да оживи нека давно заборављена времена и људе који су му у тешким тренуцима пружали подршку.

 

 

''Своју изложбу посвећујем култури у Брусу и људима који су чврсто стајали уз мене и моје идеје да Брус добије место које му припада, да добије српски бренд са седиштем у Брусу,'' нагласио је Милутин Цвејић на отварању изложбе својих уметничких слика.

 

 

''Мало је данас људи који су себи обезбедили место у средини где су рођени и где живе. У нашем вољеном Брусу Милутин Цвејић је у томе успео,'' биле су речи сликара Душка Стевовића приликом отварања поменуте изложбе у априлу месецу 2019. године.''Захваљујући свом свестраном таленту и свом друштвеном раду, успева своје поштовање да помери и ван граница Србије....Често је наилазио на неразумевање, несхватање, осуђивање , па чак и одбацивање, али он није клонуо духом. Борио се и изборио себи место у трајању.Чедност и невиност које је понео из своје Криве Реке уграђује у своја дела и то веома успешно, као прави виртуоз појављује се у музицирању на фрули на којој је неоспорни мајстор. Тонове на фрули, исто тако успешно, у сликарству замењује валерима што је, морамо признати, предност и велика вредност овог човека,''рекао је том приликом Душко Стевовић.

 

 

Иконописац са изванредним даром за дуборез оставио је иза себе бројна дела од којих је са посебним поносом говорио о онима која су намењена цркви Светих апостола Петра и Павла у родној Кривој Реци.

 

 

Врстан уметник, педагог, хуманиста, човек који је подучавање младих и очување традиције сматрао својим основним задатком, успео је оно што је мало коме пошло за руком.

КУУ ''Копаоничка фрула'' је на манифестацији Дани европске културне баштине у Београду, 2019. године, проглашено највећом школом фруле у Европи.

''То није мала ствар.То је велико дело. Иза Цвеје је више од 35 година рада.То удружење има фрулашку, фолклорну, ликовну, драмску, рецитаторску секцију, певачку групу.Стварно су комплетни у очувању традиције и културе...Мислим да их треба подржати јер су велико благо које Србија има,'' поручио је Баралић и додао,'' Мислим да нико у Европи нема толико младих, не само фрулаша, већ и певача и играча, као што има тај мали град Брус , који има и велику душу.То што они раде је племенито и за сваку похвалу,'' оценио је овај мајстор фруле који је Брусјане угостио на свом концерту у Етнографском музеју Србије. Био је то и последњи наступ Милутина Цвејића Цвеје који је снимљен камером портала stvarnostonline.

 

 

После вишедеценијског мукотрпног рада на стварању, како је сам знао да каже, бруског бренда, што су пратила велика разочарења и падови, у тренутку када је био на домак остварењу свог сна – одржавању великог сабора фрулаша у Брусу, Милутин Цвејић Цвеја трагично нас је напустио крајем 2020.године, у својој 65-ој години.

06.јануар 2021.

БРУС СЕ ОПРАШТА ОД МИЛУТИНА ЦВЕЈИЋА


Сахрана на градском гробљу у 13.00 часова.

На градском гробљу у Брусу данас у 13.00 часова биће сахрањен Милутин Цвејић Цвеја врстан и свестран уметник ,велики хуманиста , човек највећих људских вредности који није жалио свој труд, време и рад како би младим нараштајима пренео само делић свог раскошног талента.

Кроз школу фруле Милутина Цвејића прошло је на стотине најмлађих Брусјана који су временом постали део престижне и највеће школе фруле у Европи. Својом упорношћу и преданим и марљивим радом,како је говорио,'' уз огромну помоћ и разумевање тадашњег директора Културног центра Зорана Здравића , створили смо бруски бренд'' који је био његов понос.

Цвеју смо сви знали, са спортских терена, концерата,ликовних колонија,...Градским парком и шеталиштем још увек се разлеже звук фруле Цвејиних фрулаша.

У свој раскоши свога талента некада нам се чинило да је и претеривао, али је при том било јасно да је то Цвејина жеља да нам скрене пажњу , не на себе , већ на своје ученике и њихово умеће, као и на богату културно историјску баштину српског народа.

Није био школовани уметник, али његове уметничке слике и иконе красе многе домове и јавне установе, дуборези су оставили свој траг у времену и простору, фрула је заузела место које јој припада а ученици су носиоци највећих награда и признања, неприкосновени на такмичењима фрулаша.

Строг и професионалан, храбар и вредан, стрпљив и истинољубив, посветио је себе вишем циљу који једни нису разумели а други нису желели да га подрже на том путу.

Са убеђењем да му је то дужност и да дар од Бога нема своју цену, несебично је делио свој таленат на тај начин га вишеструко умножавајући.

Цвеје више нема ,али оно што је иза себе оставио је немерљиво.

Пред последњи излазак на сцену и концерт у Етнографском музеју, у једном од наших дугих разговора , дубоко разочаран, али чини ми се одлучнији но икада, рекао је '' Па ,зар после оволико година да се повучем? Шта ће бити са децом?”

Ван времена и свакако изнад средине која је постала његов џелат, живот Милутина Цвејића је окончан онако како није заслужио.Отац четворо деце о којима је говорио са поносом и посебним поштовањем , осуђен пре суђења, у медијима назван најпогрднијим именима, одлучио се да своју част и част своје породице сачува на овај начин.

Као и све што је у животу радио и у томе је успео.

У оваквим приликама биографски подаци су неизбежни ,али не и када је Цвеја у питању. Живео је ван овог времена а оно што нам је оставио у наслеђе превазилази све оно што би могло да стане у један људски век.

Својим талентом и несвакидашњом посвећеношћу раду са децом пружио је не само немерљив допринос очувању традиције и културног наслеђа, већ је обележио целу једну епоху која се не завршава његовим одласком са животне сцене.

 

 

Чланови КУУ ''Копаоничка фрула'' чувају успомену на свог учитеља и поред свих тешкоћа настављају својим путем неговања традиције и српске културне баштине.Овогодишње признање поводом Дана општине посветили су Милутину Цвејићу као и годишњи концерт када су се са свих страна поново сви сјатили у своју Копаоничку фрулу.

 

Текст је део пројекта који  је суфинансиран из Буџета Републике Србије- Министарство културе и информисања.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

 

 

Miletic

 


WEB PREPORUKE