Image
Аутор: Natalija

МИКА ЂОРЂЕВИЋ – ПИОНИР ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ФИЛМА

Jul-20-2021  |  Култура

Thumbnail 1

 

     

 

 

Аутор првог звучног туристичког филма.

 

Мали број људи у Брусу, мада већина свакодневно туда пролази, зна како се зове улица која од центра , поред пијаце, води до Основног суда, још је мањи број оних који знају ко је био Мика Ђорђевић, а готово нико да улица носи име по човеку који је рођен и који је живео у кући која и сада постоји .

Миодраг Мика Ђорђевић рођен је у Брусу 15.јула 1896. године. Основну школу учио је у Брусу од 1903 - 1907. године. Нижу гимназију у Крушевцу завршио је 1911.године када је сарађивао са нишким листом ''Кића'' у коме је као ђак веома активно објављивао радове који су се односили на прикупљање народних прича, песама, законетки , као и дечијих радова из родног краја. Завршио је трговачку академију , а од 1920.године настанио се у Београду где је радио као банкарски чиновник.

Од ране младости се бавио фото-аматеризмом. У 28. години купује филмску камеру и почиње аматерски да се бави снимањем, да би се 1928. професионално посветио филму.

Са првим нарученим филмом ''Беље'' из 1929.године о познатом газдинству са најквалитетнијим сточним фондом, где се производио најбољи маслац у Краљевини Југославији, Мика Ђорђевић је заволео живот сниматеља.

Од 1931. сниматељ је и редитељ престижне филмске куће ондашње Југославије ''Југословенски просветни филм'', за који је током десетак година снимио низ репортажа и документарних филмова, међу којима су ''Соколски слет'' у Загребу (1931), ''Блед'', ''Сплит'' , ''Брод краљице Марије'', ''Краљевићи на Бледу'', ''Сушак'', ''Сарајево'', ''Дубровник бисер Јадрана''. Осим тога био је и аутор неколико документарних филмова ''Свесловенски слет соколова у Београду'' (1930) и ''Сахрана краља Александра'' (1934).

Само четири године од појаве првог звучног филма у свету, Мика је почео припреме за снимање звучног филма у Краљевини Југославији.Озбиљност Микиних намера када је у питању рад на звучном филму најбоље се огледа у тексту ''Филмови на нашем језику'' који је лист ''Полиика'' објавила 18.августа 1931.године.

''Кроз кратко време, ми ћемо,'' како се наводи у тексту,''имати неколико краћих филмова на нашем језику.Г.Мика Ђорђевић, који је до сада снимио више немих, актуелних филмова ступио је у везу са ''Униа'' тонфилмом из Пеште....Филмови на нашем језику састојаће се сваки из по неколико наших популарних песама и евентуално монолога наших познатих глумаца.Биће их четири.''

Миодраг Мика Ђорђевић ће у историји југословенске кинематографије остати забележен као човек који је снимио први звучни југословенски туристички филм '' Под југословенским небом'' из 1934. године.

Аутор сценарија и режије, Миодраг Мика Ђорђевић,остварење ''Под југословенским небом'' је снимио као дугометражни туристички и документарни филм у продукцији ''Југословенског просветног филма''.Састављен је од низа филмских вињета којима се представљају природне лепоте и друштво у Југославији.Музику за филм је урадио Станислав Бинички, а снимано је на бројним атрактивним локацијама од Охрида до Бледа и од Ђердапа до Јадрана.

У циљу туристичке промоције земље филм је приказиван у Француској и Чехословачкој.

Први звучни филм ''Под југословенским небом'' садржи једини звучни запис гласа краља Александра Првог Карађорђевића, и то у сцени када краљ у својој вили на Бледу упућује поздраве,преко министра Флидера,чехословачком народу и председнику Масарику као и обраћање министра који се захваљује на прелепом боравку на Бледу и дивним речима које је краљ упутио током пријема.

Међу колегама и пријатељима, Ђорђевић је био познат као дворски сниматељ. Доказ је било његово често присуство на двору и снимање важних догађаја из живота краљевске породице.Многи тврде да је овај статус обезбедио кумовским везама које су његови рођаци Јеличићи имали са Карађорђевићима,међутим, мало је вероватно да је то био одлучујући разлог за стицање статуса дворског сниматеља.Већа је вероватноћа да је Мика Ђорђевић, син угледног кафеџије Владимира Ђорђевића из Бруса,био један од најпопуларнијих и најцењенијих филмских сниматеља, великан кинематографије са статусом најбољег сниматеља тог времена, који је као веома цењен и радо виђен у високим круговима, својим радом успео да се наметне краљевској породици и тако, са својом камером, постане сведок најважнијих догађаја породице Карађорђевић.

 

Постоје непроврене информације да је Мика Ђорђевић, на двадесетогодишњицу избијања Топличког устанка,1937.године, планиарао да на Копаонику сними дугометражни филм о овом устанку, међутим из неких разлога то није учињено.

Пред рат,1940. године у Загребу је основао предузеће ''Југославија филм'' с циљем да према властитом сценарију сними играни филм ''Љубица и Јања''о судбини двеју сеоских девојака које долазе у велеград , од којих се једна враћа у завичај а друга остаје.

Пре него што ће почети са радом на првом југословенском играном филму, пионир југословенске филмске уметности из Бруса, бележи важне политичке догађаје у земљи филмовима ''Прослава годишњице споразума Цветковић-Мачек'' и ''Величанствена прослава рођендана и имендана вође хрватског народа др Влатка Мачека''.

О Мики Ђорђевићу писао је управник Архива Југословенске кинитеке Александар Саша Ердељановић .

''Као предигру дугометражном филму Ђорђевић је у Загребу почео екранизацију оперете ''Побједник'', у корежији са Марком Фотезом, коју није завршио, да би се потом бацио на своје животно дело , режију филма ''Љубица и Јања''.Ово дугометражно звучно остварење са снажном социјалном тематиком, у коме су од познатих глумаца наступали Фран Новаковић и Љубиша Јовановић, било је у завршној фази када је започео априлски рат 1941.године.Пошто су усташе одмах преузеле Хрватску, филму се губи сваки траг.''

Богат опус Мике Ђорђевића чине репортаже, документарни филмови који бележе важне истиријске догађаје, играни филмови за које је писао сценарије, али према мишљењу критике, његов визуелни дар највише долази до изражаја у туристичким филмовима.

По избијању рата Мика Ђорђевић је нестао. Знајући његов начин живота и склоност ка конформизму и луксузу, познаници су веровали да се склонио на неко боље и мирније место а на крају рата се чак посумљало и да је као сарадник окупатора побегао у Немачку.

Истина је, међутим, другачија. Мика Ђорђевић се са својом супругом Јожом, коју је током Великог рата упознао у аустро-угарском логору, склонио у своје родно место, Брус. Као и пре, ни тада нико није могао ни да претпостави да је пионир југословенске филмске уметности, ''шармантни и весели дворски сниматељ'', Миодраг Мика Ђорђевић, као симпатизер (у неким изворима и члан) КПЈ на специјалном задатку.

Половином 1943.године долази до провале партијске организације у Крушевцу, Ђорђевић тада пада у руке Специјалне полиције а после мучења, полумртвог га из Београда враћају у крушевачки затвор.Како и поред најсвирепијег мучења није одао ни једно име, стрељан је у Крушевцу 8.јуна 1943.године. За његову судбину нико од пријатеља и сарадника није знао до краја рата.

Текст је део пројекта ''Бруска култура сећања'' који је финансијски подржан од Министарства културе и информисања.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

Miletic

 


WEB PREPORUKE